Svadbeni običaji na Tibetu

Do 1959. godine, iako je na Tibetu monogamija bila glavno obeležje braka, postojale su i zajednice jednog muškarca sa više žena, kao i jedne žene s više muškaraca.

Paralelno sa promenom političkog i ekonomskog uređenja, menjaju se i bračne navike Tibetanaca. Na Tibetu se sada sklapaju brakovi između jedne žene i jednog muškarca. Mladići i devojke slobodno se zabavljaju i sami odlučuju o svom budućem životu. Na ceremonijama venčanja su prisutne i tradicionalne nacionalne karakteristike.

Posle upoznavanja, mladić i devojka, najpre moraju zamoliti Budu da njihov brak bude sretan. Zatim jedno od njih zamoli nekog od rođaka ili kuma, da noseći "Hada", dugačku belu svilenu maramu i druge poklone, daju proscu svoju belu svilenu maramu. Dve porodice će zatim odrediti dan za svečano proglašenje ovog braka. Tog dana one će razmeniti poklone i određene novčane iznose i potpisati ugovor o braku. Na kraju će odabrati dan venčanja.

Na dan venčanja, rođaci mladoženje na konjima dolaze po mladu. A roditelji devojke prema svojim mogućnostima daju devojci miraz. Kada devojka dođe do kuće budućeg muža, seda zajedno s njim na određeni jastučić. A rođaci i prijatelji im prilaze i daju poklone "Hada", rakiju i druge darove u znak čestitanja. Mladenka i mladoženja tek u ponoć mogu ući u svoj novi dom. Ali, moraju se najpre uzajamno darivati rakijom, zajedno pevaju, zaklinjući se da će uvek biti zajedno. U roku od tri meseca posle venčanja, mladoženja mora pratiti mladu do roditeljske kuće gde oboje borave nekoliko dana. Time se završava ceremonija venčanja na Tibetu.