SVADBENI OBIČAJI U SRBIJI

Nevena i Jovan odlučili su da svoju ljubav potvrde pred ljudima i Bogom, pa Vas pozivamo da budete svedoci ovog čina.... piše u jednoj svadbenoj pozivnici koja se ovih dana uručuje svatovima. Ovakvih i sličnih pozivnica i ove jeseni biće puno, jer se u Srbiji od davnina svadbe uglavnom dešavaju u jesen. Običaj je ustanovljen u vremenima kada je život bio podredjen seoskim poslovima pa je jesen kada se završe poljski radovi, obere letina bila rezervisana za svadbe. Sačuvan je ovaj običaj do naših dana, mada je danas Srba više u gradovima no u selima. Tako je i sa ostalim svadbenim običajima koji se nisu suštinski menjali vekovima. O njima danas piše Ljiljana Sindjelić Nikolić. Dobro je da mlada na dan venčanja pogleda mladoženju kroz verenički prsten jer će na taj način obezbediti sebi njegovu večnu ljubav, samo je jedan od obaveznih narodnih rituala, običaja koji se preporučuju kako bi mladima doneli srećan i dug život. Ali dok se sam čin venčanja ne desi toliko toga valja uraditi, da je prava sreća ako se mladenci sete makar jedne iz čitave plejade preporuka u stilu ...valja se... Jer, pre nego što počnu porodični razgovori o pripremanju svadbe, dolazi veridba. Zapravo to je premijerno upoznavanje dveju porodica, mladine i mladoženjin. Budući mladoženja sa svojom najužom porodicom i sa kumom odlazi kod neveste u goste, na svečani ručak ili večeru. Tu se medjusobno svi upoznaju, devojka od momka dobija prsten i od tog trenutka njih dvoje dobijaju status verenika i verenice. Verenikova majka daruje buduću snaju uglavnom bogatim nakitom. A buduća mlada daruje prisutne muškarce košuljom a žene materijalom za haljine. Posle svega ovoga, uz aperitiv i kolače, ugovara se svadba, kad, gde, kako, koliko zvanica, kakva muzika. I kada se sve ugovori, onda se krene sa pripremama a pre svadbe je obavezno momačko veče. Budući mladoženja okuplja braću, rodjake, prijatelje i momci piju i vesele se. Danas i devojke imaju svoje devojačko veče, gde se okuplja samo žensko društvo da se pre važnog čina ispričaju i provesele. Pre svadbe mladenci biraju kumove. Za Srbe kumovi imaju posebnu ulogu ne samo na svadbi već i u celom životu.Kum nije dugme ili Bog na nebu a kum na zemlji, su narodne poslovice koje kazuju koliko su kumovi važni. Bez kuma nema venčanja ni gradjanskog ni crkvenog, oni su svedoci pred Bogom i narodom. Mladoženja ima kuma a mlada kumu i to su obično njihovi najbolji prijatelji ili porodični kumovi ako se kumstvo prenosi sa generacije na generaciju. Na dan svadbe gosti se okupljaju i kod mlade i kod mladoženje. Mladoženjini gosti odlaze po mladu gde ih dočekuje mladina rodbina. Nekada je bio običaj da se mladoženjini gosti cenjkaju za mladu, tražeći novac. Bile su to priične svote novca ili pozamašna količina zlata, ali je 1846. godine knez Aleksandar Karadjordjević izdao naredbu: Iskanje i davanje novca i zlata za devojku ukida se kao običaj protivan dostojanstvu čovečijem. Običaj je tako ukinut a danas se samo zbijaju šale, pa kada mladoženja stigne sa rodjacima po devojku, onda se neko iz njegove pratnje koji ima najviše smisla za humor kao cenjka za devojku, a mladini opet sa druge strane kao ne daju devojku. Zapravo je to način da se svi opuste i opštu tremu i nervozu razbiju šalom i smehom. U seoskim sredinama ispred mladine kuće na vrh drveta se okači jabuka pa dok se ona ne obori mladoženja ne može ući u mladinu kuću. U njenoj kući svatovi će biti okićeni ruzmarinom i cvetovima od čipke. Mlada je u beloj haljini koja simbolizuje lepotu i čednost a mladoženja u odelu u skladu sa mladinom haljinom. Povorka zatim okićenim kolima odlazi u opštinu i crkvu. Mladencima će se u crkvi staviti venci na glavu, otuda i naziv venčanje. Venci simbolizuju čedan život mladenaca do venčanja i blagoslov crkve za njihov zajednički život u slavu Boga i svojih bližnjih. Mladencima se belom maramicom vezuju ruke u znak večite životne vezanosti, sloge, vernosti, uzajamnog pomaganja i ljubavi. Kumovi drže upaljene sveće a reči molitve koje sveštenik upućuje mladima su pune simbolike: ...blagoslovi Bože brak ovaj, podaj im život miran, dugovečnost, medjusobnu ljubav, decu dobru, složnost duše i tela, udostaj ih da vide decu dece svoje, sačuvaj beskprekornom postelju njihovu, daj im nebesku rosu odozgo i izobilje zemaljsko, ispuni domove njihove pšenicom, vinom i uljem, i svakim dobrom da bi davalli i onima koji nemaju... Posle ceremonije venčanja mlada nasumice baca bidermajer preko ramena koji hvataju neudate devojke. Veruje se da će ona devojka koja ga uhvati biti sledeća koja će se udati. Takodje, na vratima crkve ili opštine kumovi bacaju metalni novac po svatovima, što treba da simbolizuje blagostanje koje mladence očekuje u zajedničkom životu. A kada se sve ovo obavi, tek onda počinje svadbeno veselje koje uz muziku, dobro jelo i piće traje do ranih jutarnjih sati a u nekim krajevima Srbije traje čak i više dana. Običajima ni tu nikad kraja, tako recimo tast i tašta mladoženjini stavljaju dukat u čašu crnog vina i to neku poveću, pa kad mladoženja popije vino može da uzme dukat. Popularna je i kradja mladine cipele koju u toku svadbenog veselja neko dete iz familije uspeva da skine mladi sa noge a vratiće je tek onda kada dever plati simboličan otkup za nju. Sečenje svadbene torte, koju zajedno obavljaju i mlada i mladoženja je takodje veoma stara tradicija koja simbolizuje zajedništvo mladog para. I naravno, kada se sve završi i mladenci krenu kući mladoženja će mladu preneti preko praga. To je paganski običaj starih Slovena po kome se smatra da duhovi predaka žive u pragu svake kuće, pa da ih mlada ne bi gazila kada prvi put ulazi u kuću, mladoženja je prenosi preko praga poštujući tako svoje pretke. Izvor : glassrbije